Prijavivši se na ovaj projekat, skoro pa ništa nisam znala o Bosni i Hercegovini. Potom, kada sam počela raditi na temi, bilo je potrebno da shvatim političku, kao i sociološku situaciju u državi. Sveto, s kim sam radila na ovoj reportaži, je bio veoma strpljiv i objasnio mi je sve što je bilo potrebno znati.
U početku smo htjeli napraviti video reportažu. Ubrzo smo shvatili da dosta njih koje smo kontaktirali ne žele da budu snimljeni, stoga smo odustali od te ideje. Na kraju smo odlučili da predstavimo ovu reportažu u obliku stripa, a na meni je bilo da ga nacrtam. Dugo sam imala želju da spojim novinarstvo i crtanje, a smatram da je ovu temu mnogo bolje prikazati tako, nego kroz video.
Tokom te sedmice u Banjaluci, mnogo smo vremena proveli na kampusu tražeći potencijalne kandidate za našu reportažu. Uz malo sreće, sreli smo Vladu Simovića, profesora političkih nauka. Pričali smo sa njim sat vremena, i to je bio prvi put kako sam radila sa tumačem na nekom stranom jeziku, kojeg uopšte nisam znala. Morala sam imati potpuno povjerenje u Svetu, koji je postavljao pitanja, razumijevao ono što je rečeno, i na kraju to prevodio na francuski. Do kraja sedmice smo se sreli sa još nekoliko studenata koji su nam dali njihovo viđenje Evropske unije. Shvatili smo da svi oni dijele više ili manje iste brige o učlanjenju. Na kraju, trebalo je sve to prevesti, napisati i onda nacrtati našu reportažu.
Ta sedmica u Banjaluci je za mene bila jedno odlično iskustvo. Nikada nisam ni pomislila da ću imati priliku da nacrtam strip-reportažu u Bosni. Sa druge strane, naučila sam dosta toga o gradu i državi, a i upoznala 29 divnih ljudi.