Zanemarivanje romske zajednice u Mostaru od strane države i obrazovnog sistema je tema koja za mene ima poseban značaj. Bila je čast pokrivati ovu priču zajedno s Ivanom i Sarom.
Sećam se tačno trenutka kada smo skoro odustale od pronalaženja Roma za intervjue, sve dok nismo naišle na porodicu koja živi blizu Univerziteta Džemal Bijedić u Mostaru. Inicijalno oprezni zbog osetljive prirode našeg izveštavanja i nedostatka iskustva u vođenju intervjua, prišle smo im pod izgovorom da tražimo uputstva do bolnice. Romski otac nas je ljubazno uputio ne samo do jedne, već do dve bolnice, što je olakšalo naš razgovor. Bila sam dirnuta iskrenom ljubaznošću i spremnošću za pomoć koje su pokazali svi s kojima smo stupili u kontakt.
Kroz pokrivanje ovog složenog tematskog područja duboko ukorenjenog u savremenom društvu, koje se bavi različitim pitanjima poput kršenja ljudskih prava i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zapošljavanju, fokus je bio usmeren na obrazovanje kao ključnu tačku za borbu protiv diskriminacije Roma. Ova tema ima za cilj prevazilaženje stereotipa kroz isticanje glasova ovih zanemarenih i marginalizovanih grupa. Medijsko izveštavanje o ovom pitanju je oskudno, a kada postoji, često nedostaje dubina i ne uspeva stvarno da se angažuje s romskom zajednicom.
Pored dragocenih uvida dobijenih na Tominoj radionici o pravljenju beležaka tokom konsekutivnog prevođenja, učešće u ovom projektu omogućilo mi je lični rast kroz izlaganje raznolikim perspektivama i kulturama. Bilo mi je zadovoljstvo biti deo ovog značajnog projekta!