Dana Đorđević : „Naučila sam važnu veštinu odvajanja bitnog od nebitnog“

Ova radionica je prevazišla sva moja očekivanja. I u profesionalnom i u ličnom smislu. Iznenadili su me obimnost i zahtevnost novinarskog zanimanja, količina i raznolikost poslova koje novinari moraju da rade čak i tokom pripremanja sitnih priloga koji traju tek po nekoliko minuta. Ono važno što sam naučila kroz ovo kratko bavljenje novinarstvom jeste veština odvajanja bitnog od nebitnog. Usled obimnosti materijala, novinari su prinuđeni da dosta toga sažmu i predstave samo suštinu, dakle, isključivo one informacije koje su od značaja za datu temu, a tako je na kraju i u životu. 

Još jedno novo iskustvo za mene jeste i oprobavanje u prevođenju poezije, u čemu sam posebno uživala. Preveli smo po jednu strofu iz Šantićevih najpoznatijih pesama „Ostajte ovdje“ i „Emina“. Pokušali smo da ispoštujemo rimu tamo gde je bilo moguće, a u „Emini“ smo u potpunosti zadržali i rimu i ritmiku, zbog čega sam posebno zadovoljna. 

Predložila sam temu o Aleksi Šantiću zato što je sada savršena prilika da se govori upravo o njemu. I to prvenstveno iz dva razloga: ove godine navršilo se 100 godina od smrti ovog velikog pesnika i svestranog umetnika čiji se život i delo vezuju isključivo za grad Mostar. Takođe bismo mogli navesti i još jedan, ne manje bitan razlog: kroz svoja dela Šantić je slao poruke mira, tolerancije, ljubavi prema svojoj otadžbini ali i prema svim narodima. To su vrednosti koje su nam i u današnjim okolnostima itekako potrebne, što Aleksu Šantića, njegovo delo i uticaj čini i dalje aktuelnom temom. 

Šantićev lik je dugo izazivao kontroverze. Stoga smo pored predstavljanja njegovog lika i dela pokušali da odgonetnemo da li, i u kojoj meri njegovo delo danas izaziva polemike ili se zloupotrebljava u određene političke svrhe. 

Stogodišnjica od smrti našeg velikog pesnika je prvenstveno povod ove reportaže te smo sa Sanjom Bjelicom Šagovnović, predsednicom SPKD „Prosvjete“, vodili intervju pored Šantićevog groba. Tamo nam je naša sagovornica objasnila način na koji je Aleksa Šantić ispraćen, ali nam je prikazala i kako je Šantićev lik danas viđen u Mostaru. 

Pitali smo i Mostarce za njihovo mišljenje o velikom pesniku, koji značaj on ima za njih lično, ali i za njihov grad. Zamolili smo ih i da nam izrecituju nekoliko stihova Šantićevih najčuvenijih pesama, što su oni sa zadovoljstvom i učinili. U reportažu smo, opet zbog ograničenog vremena, uvrstili samo kazivanje stihova. 

Razgovarali smo i sa profesorkom, Dijanom Hadžizukić, autorkom jedne knjige o Šantićevom delu, što je čini istinskim poznavaocem njegovog opusa. Ona je, dakle, bila savršena sagovornica od koje smo dobili dosta korisnih informacija, od biografskih podataka, do centralnih motiva Šantićevih pesama i različitih izvora iz kojih je crpeo inspiraciju u svom gradu. Ovo je ujedno bio i naš najduži intervju od skoro sat vremena iz kog, zbog ograničenosti formata, nažalost nismo mogli da zadržimo više od par rečenica.

I na kraju, Adnan Žetica, mostarski pesnik i nekadašnji član žirija Šantićevog festivala djece pjesnika, takođe je bio naš sagovornik. U prostorijama Francuskog instituta Žetica nam je govorio o situaciji u kojoj se danas nalaze mostarski pesnici, koliko je Mostar od Šantićevog vremena postao kulturni centar i u kojoj meri je jedno takvo nasleđe značajno za današnje mostarske pesnike. Takođe nam je govorio i o Festivalu, kako on okuplja decu iz čitave bivše Jugoslavije i ujedinjuje ih kroz poeziju.